Svake godine, u najvećem delu Evrope beleži se porast srčanih oboljenja i srčanih udara u periodu novogodišnjih i božićnih praznika.
Prejedanje ne sme nikome da bude smisao života, niti obeležje novogodišnjih praznika, iako je uvek lepo videti bogatu prazničnu trpezu i porodicu okupljenu oko nje. Ipak, ne treba doći u situaciju da zbog velike količine pojedene hrane januar provedemo u bolnici, što stvarno može da se desi, istakla je na početku Ivana Šarčević, nutricionista.Prejedanje dovodi do raznih bolesti
Studija objavljena u časopisu Clinical Research in Cardiologi otkrila je da se svake godine u najvećem delu Evrope beleži porast srčanih oboljenja i srčanih udara u periodu oko, i posle proslave Nove godine i Božića.
– Praznično prejedanje često se nastavi i posle praznika. To onda može neosetno da dovede, ne samo do zavisnosti od hrane, već i do ozbiljnih oboljenja. Jedno od njih je rizik od pojave dijabetesa tipa 2, a on je jedan od najznačajnijih faktora za razvoj srčanih bolesti, i to trostruko veći kod žena i dvostruko kod muškaraca. Pored dijabetesa i srčanih bolesti, prekomerna težina povećava rizik od oboljenja kakva su moždani udar, osteoartritis, depresija i anksioznost., ističe nutricionista za Srbiju Danas. Glavna preporuka za praznike je da, ako već uživate u prazničnoj trpezi da zaista i jedete sa uživanjem. Polako, dobro da se sažvaće, da se uživa u obrocima. Poenta je da shvatimo na vreme kada je stomak pun, da ne bi došlo do prejedanja. Ne zaboravite da poenta praznika nije prejedanje, već uživanje sa prijateljima i porodicom, a umerenost je ključ svega – zaključila je Ivana Šarčević.
Voda zavarava osećaj gladi
Kada smo čak i blago dehidrirani, može nam se učiniti da smo gladni, jer su simptomi gladi i žeđi vrlo slični. Zato, kada dobijete napad gladi, popijte vodu i sačekajte 10 minuta, jer su velike šanse da će vas proći.
