Neobične životne priče su svuda oko nas, i dok su neke beskrajno simpatične, neka nas ostave bez teksta i navedu na to da se zapitamo kako je uopšte moguće da se dogodi nešto tako, piše San.
Jedna prilično bizarna priča dogodila se nakon što je jednoj djevojci ubijena majka, a ona ne samo da je oprostila ubici, već je postala i prijatelj sa njim. Majka Marije Lukas iz Teksasa je ubijena u 22. godini života, 1993. godine u aprilu, kada je ona imala samo 15 mjeseci, znala je jako malo o njoj, budući da je njen otac Donald nikada nije pominjao, piše Objetiv.
– Do svoje sedme godine, nisam se čak ni pitala zašto ona nije tu i nisam imala kontakt sa maminom porodicom. Moje rane godine su bile haotične – često sam bila gladna, sa odećom koja mi nije pristajala, a često smo živeli i u kolima kada bismo se selili iz jedne kuće u drugu. Kada sam imala sedam godina, 1999. godine, tata je poslat u zatvor zbog napada sa smrtonosnim oružjem i optužbama za drogu. Moj brat i ja smo otišli da živimo sa tatinim bratom i njegovom ženom i život je postao normalniji. Moja tetka je bila najbolja prijateljica moje majke i rekla mi je da je mama mrtva, iako nije rekla kako. Bila sam duboko šokirana i tužna. Moja tetka mi je pričala o maminoj ljubavi prema plesu i pjevanju, o tome kako me je obukla u lepršave haljine i kako sam kao dijete bila na njenoj sahrani Stajala sam pored kovčega i vrištala za njom. Dala mi je i mamine minđuše i prvi put mi pokazala njenu sliku. Mislila sam da je mama prelijepa, a ovih nekoliko sitnih stvari mi je bilo sve – započela je ona svoju ispovijest.
Saznanje da joj je majka ubijena
Sa 12 godina je saznala od tetke i ujaka da njena majka nije samo umrla, već da je muškarac ubio na bankomatu.
– Nisam pitala kako se to dogodilo, ali mi je rečeno da je počinilac u zatvoru. Borila sam se da to procesuiram i nisam mogla da se suočim sa traženjem detalja. Godine 2009, sa 18 godina, neočekivano sam ostala trudna, a moj sin Čejs, koji sada ima 11 godina, rođen je u avgustu 2010. godine. Bila sam slomljena što mama nije bila tu da upozna svog unuka. Moja veza sa Čejsovim ocem prekinula se ubrzo nakon rođenja, ali dva meseca kasnije, povezala sam se na Fejsbuku sa tipom po imenu Kodi, koji je bio dve godine ispred mene u školi. Otvorila sam mu se o mami i bolu sa kojim sam se borila, i zaljubili smo se. Bila sam u šestoj nedelji trudnoće kada smo se venčali u martu 2012. godine na maloj ceremoniji. Naš sin Dilan, koji sada ima devet godina, rođen je u novembru 2012. godine – nastavlja Marija.
Život u mladoj porodici je za Mariju bio težak, ali ljubav i sigurnost koju je osećala bili su neverovatni.
– Postala sam majka koja ne radi, dok je Kodi radio kao arhitekta. Svakog dana sam pričala sa mamom, pričajući joj o Čejsu, Dilanu i našoj kćerki Harper, rođenoj u maju 2014. godine. Razmišljanje o njoj značilo je da mi je na umu i čovek koji je ubio. Od porodice sam saznala da se zove Džejson Klark, ali nikada nisam istraživala detalje njegovog suđenja ili kazne – bila sam previše traumatizovana.
Želja da sazna istinu
Mariju je to teško opterećivalo i često je bila pod stresom, uznemirena i nervozna. To je uticalo na njene odnose, ali Kodi je imao razumijevanja, a prijatelji su je podržavali.
– U septembru 2015. godine započela sam posljednji ispit za diplomu iz krivičnog pravosuđa na Univerzitetu u San Dijegu u Kaliforniji. U novembru te iste godine su mi izvađeni umnjaci, što je rezultiralo infekcijom koja je postala septička. Odvezli su me hitno u bolnicu i stavili u komu, a srce mi je u jednom trenutku stalo. Ljekari su uspijeli da me spase, ali sam posle iskustva bliske smrti shvatila koliko život može da bude kratak i osjetila sam da je vrijeme da pokušam da se oslobodim svih bolova i trauma koje sam nosila. Želeći da mu oprostim, odjednom sam osjetila potrebu da se obratim maminom ubici. Kada sam rekla Kodiju, razumio je, iako su mnogi moji rođaci bili bijesni. Ipak, to je bilo nešto što sam morala da uradim.
Upoznavanje sa ubicom
Odlučila je da piše Džejsonu u zatvoru u junu 2016. godine, nakon što je saznala gdje je poslat iz vijesti.
– Trebalo mi je mjesec dana da napišem pismo. Na preko pet stranica ispričala sam mu o svom traumatičnom detinjstvu i divnom mužu i deci koju sam imala. Napisala sam da sam mu oprostila i da želim da oprosti i on sebi. Mesec dana kasnije, dobila sam pismo od Havijera Stauringa, izvršnog direktora organizacije koja se zove “Dijalog za izlečenje i akciju”, koja radi na promeni krivičnopravnog sistema. Objasnio je da, iako je Džejson primio moje pismo, nije mu bilo dozvoljeno da odgovori, ali da će uskoro da izađe iz zatvora poslije 23 godine i da je želio da me upozna. Odmah sam znala da to želim i ja.
Drhteći od nervoze, ušla sam u sobu u decembru 2016. godine i video Džejsona. Očekivala sam da ću da budem uplašena, ali izgledao je manji nego što sam zamišljala i veoma uplašen. Sjedio je drhteći, sa suzama u očima. Bez razmišljanja sam prišla njemu i zagrlili smo se. Prvo što sam pitala je: “Zašto si to uradio?” Plačući, Džejson je objasnio da je bio se.sualno zlostavljan od rođenja i da se to nastavilo u njegovom odraslom dobu. Rekao mi je da je bio na metu kada je vidio mamu, koja mu je dugovala novac za drogu. Posvađali su se, a on je u žaru svega izbo nožem. Ovo je bio prvi put da sam čula za maminu upotrebu droge, ali bilo je čudno olakšanje znati šta se dogodilo – ispričala je ona.
Marija kaže da je Džejson bio emotivan, ali se trudio da ostane smiren. Nije osjećala nikakav bijes, samo tugu. Znala je da je i on povrijeđen, i nikada nije imao nikakvu pomoć da se izliječi.
– Čučnuo je pored mene i izvinio se. Objasnio je da mu je vrijeme u zatvoru bilo teško i da ga je mnogo čemu naučilo. Htjela sam da se vratim 23 godine unazad, da mu izvadim nož iz ruke i da mu kažem da postoji drugi način. Zvuči bizarno, ali intenzitet tog trosatnog sastanka stvorio je takvu vezu da smo poslije otišli na večeru. U restoranu sam zvala Kodija da mu kažem da sam dobro, a on je razgovarao sa Džejsonom i zahvalio mu se što je tako otvoren.
Nedjelju dana kasnije, Džejson je došao da i pridružio joj se na večeri sa Kodijem i djecom. Rekli su djeci jednostavnim riječima šta je Džejson uradio.
– Prihvatili su ono što smo pričali, a Džejson je znao da se sastaje sa unucima žene koju je ubio i koje ona nije imala priliku da upozna, i da je to privilegija. Iskreno im se izvinio, prihvatajući odgovornost za to što njihova baka nije bila tamo. Od tada, naše prijateljstvo je poraslo. Radili smo zajedno na zagovaranju političkih promjena sa državnim zakonodavcima, i razgovaramo sa zatvorenicima i žrtvama o reformi i praštanju. Viđamo se nekoliko puta godišnje, i često se javljamo. Džejson je obnovio svoj život i radi kao vozač. On je sada samac, ali sam upoznala njegove partnere iz prošlosti, i nema ničega što ne dijelimo. To je iskreno prijateljstvo, a on je bio tamo u junu 2018. godine kada sam diplomirala krivično pravosuđe. Opraštanje Džejsonu i pomaganje da oprosti sebi donijelo je takav mir u moj život. Zauvijek ću da cijenim naše prijateljstvo – zaključila je Marija.
