Jedno veče odlučila sam da gledam film koji mi je na listi već neko vrijeme. Napravila sam kokice, legla u krevet i stavila laptop u krilo – a onda se desilo nešto od čega mi se cijelo tijelo naježilo.
Naime, uhvatila sam sebe u vrlo nezgodnoj situaciji, a evo i o čemu se radi. Gledala sam film i shvatila da mi (iako je odličan) u tom trenutku ne drži pažnju. Odnosno, slušala mi se određena pjesma. Uzela sam mobilni telefon u ruku, upalila Spotify i uživala u pjesmi i filmu u isto vrijeme, sve dok nisam odlučila da vidim malo šta ima na Instagramu. I to malo pretvorilo se u dva sata.
Film je odavno prošao, laptop se ugasio, kokice ohladile, pjesma išla na ripitu ko zna koliko puta i eto, moj život je postao kraći za dva sata, a šta sam uradila? Apsolutno ništa. I manje od ništa.
I tako odlučih da se testiram i na 24 časa deaktiviram profil.
Vjerujte mi, bilo je teško te večeri već nakon što sam se istuširala. Ležala sam u krevetu i razmišljala šta sad mogu da radim. Za knjigu su mi oči bile umorne, za film nisam imala koncentracije i na kraju sam veče provela uz podkast – što nije strašno. Jutro je već bilo…
Čudno. Ustala sam i nisam mogla da vidim šta su ljudi radili sinoć ili u tom trenutku, nisam mogla da se ček-inujem u grupne četove, prosto nisam bila u toku. I to mi je unosilo nemir,piše Žena.
Imajte na umu, takođe Instagram dosta koristim i za posao, tako da je bilo naporno u jutarnjem prevozu prelaziti sa jedne njuz aplikacije na drugu, umjesto da imam sve sažvakano na storijima na Ig-u od kojih onda samo biram šta ću. Ali hajde, pronašla sam zanimljivosti i šta sad?
Slušam muziku i gledam kroz prozor. Koliko dugo nisam posmatrala ljude, dosta stvari se i promijenilo na putu od stana do posla i mogu vam reći, osjećala sam se kao da sam pala s Marsa.
Nisam znala šta ću s rukama. Večernja šetnja i fotka pogleda na Novi Beograd kao da su u isto vrijeme dobili i veći i manji smisao, jer sam bila više prisutna u trenutku, a ta fotografija… kao da je potpuno nebitna jer ne ide na stori. Svaka pauza na poslu je bila čudna, jer kao, šta da radim uopšte? A, da, zapravo popričamo međusobno…
Čovječe, kad sam ovoliko zaglibila?
Nije nekada tako bilo. Uvijek sam se čudila ljudima koji prave “vikend detokse” od društvenih mreža ili gase aplikaciju s vremena na vrijeme. Nije mi bilo jasno, šta tu ima toliko da se kontroliše? Pa samo ostaviš telefon…
Nije to baš tako. Zavisnost je podmukla i uvuče se pod kožu, a da ni ne primijetiš, a moj eksperiment mi je to i dokazao.
Šta ću dalje, vidjećemo, ali moj savjet je da probate i vi 24 sata bez omiljene društvene mreže, pa ćete i sami biti svjesni svoje nesvijesti (što bi rekla svaka baba u Sremu).
