Antropolozi su „razvukli“ svoj pogled, odnosno analizirali kako kalendar funkcioniše u periodu od 45 godina, a ne samo 819 dana, i povezali ga sa vremenom koje je potrebno da se nebeski objekat vrati na približno istu tačku na nebu ( sinodijski period).
– Iako su prethodna istraživanja pokušavala da povežu kalendar od 819 dana sa položajima planeta, njegova četvorodelna šema bila je prekratka da bi se dobro uklopila sa sinodičkim periodima vidljivih planeta. Kada smo kalendar proširili na 20 819 dana perioda, nastao je obrazac u kome su sinodički periodi svih vidljivih planeta proporcionalni tačkama u kalendaru – navode antropolozi.
Boje su takođe važne
Kalendar drevnih Maja je zapravo komplikovan sistem koji se sastoji od manjih kalendara, nastalih u pretkolumbovskoj Mezoamerici. Zasnovan je na glifovima (znacima) i ponavlja se četiri puta, pri čemu svaki blok od 819 dana odgovara jednoj od četiri boje i, kako su naučnici prvi pomislili, geografskim pravcima.
Crvena je bila povezana sa istokom, bijela sa sjeverom, crna sa zapadom, a žuta sa jugom. Tek osamdesetih godina prošlog vijeka stručnjaci su shvatili da je ova pretpostavka netačna. Umjesto toga, bijela i žuta označavaju zenit i nadir (tumačenje koje odgovara astronomiji), piše Science Alert.
Bilo je i drugih faktora koji su ukazivali da je broj 819 povezan sa sinodičkim periodima vidljivih planeta Sunčevog sistema. Na primer, Maje su imale izuzetno precizna merenja sinodičkih perioda Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna.
Međutim, bilo je teško shvatiti kako su ovi sinodički periodi funkcionisali u kontekstu kalendara od 819 dana. Merkur nije predstavljao preveliki problem, ima sinodički period od 117 dana, odnosno tačno sedam puta u tih 819. Ali šta je sa ostalim planetama?
Sve se poklapa
Ako kalendar proširimo na duži period, ispada da svaka od vidljivih planeta ima sinodički period koji se tačno poklapa sa brojem ciklusa od 819 dana. Sinodički period Venere je 585 dana i to se poklapa sa 7 serija od 819 dana. Mars ima sinodički period od 780 dana, što je tačno 20 perioda od 819 dana.
Isto važi i za Jupiter i Saturn. Jupiterov sinodički period od 399 dana uklapa se tačno 39 puta u 19 sekvenci, a Saturnov period od 378 dana savršeno se uklapa u 6 sekvenci.
– Proširenje standardnog ciklusa od 4×819 dana na 20 perioda od 819 dana obezbeđuje veći kalendarski sistem sa skalama za sinodičke periode svih vidljivih planeta. Umesto da se usko fokusiraju na svaku planetu, ‘astronomi’ tog perioda napravili su kalendar od 819 dana i zamislili ga kao veći kalendarski sistem koji bi mogao da se koristi za predviđanje sinodičnih perioda svih vidljivih planeta – kažu naučnici.
Istraživanje pod nazivom The Maia 819-Dai Count and Planetari Astronomi, objavljeno je u časopisu Ancient Mesoamerica. prenosi novi
