Poznato je da su odnosi svekrve i snaje često zategnuti i nezgodni. Uvriježeno je mišljenje da se ne podnose i da ne mogu lijepo da se slažu. Međutim, mnogo je slučajeva koji su dokaz da sloga i ljubav između svekrve i snahe, ipak postoje.
Ispovijest jedne žene, mnoge je ganula i pokazala da svekrva može da se zauzme za ženu svog sina i pruži joj majčinsku ljubav i zaštitu.
Suprug me je ostavio kada sam se najmanje nadala. Uzeo je svu ušteđevinu, zadnji dinar iz kuće i otišao sa ljubavnicom. Ostala sam u našem iznajmljenom stanu sa šestomjesečnom bebom u naručju. Kada je to saznala moja svekrva, brže bolje se pojavila na vratima. Mislila sam sad će lekcija, ismivanje, ruganje, ali ona je samo kratko rekla: “Spakuj stvari, spremi dijete i kreni sa mnom”.
Pokušala sam da odbijem, bila je to zaista neprijatna situacija. Moja svekrva i ja nismo bile u nekim odnosima još od kada smo se upoznale. Nismo postale bliske, nikad nisam čula lijepu riječ za sebe od nje, a, ruku na srce, nije ni ona od mene. Ipak, na moje veliko iznenađenje, shvativši u kakvoj sam se situaciji našla, moja svekrva je bila jedina osoba koja je ostala uz mene i koja mi je pružila ruku.
Čak i moja rođena majka rekla mi je da za mene i dijete kod nje nema mjesta, jer tu već živi moja starija sestra sa djecom, koja se razvela godinu dana ranije. Bio je to trenutak kada sam prvi put svojoj svekrvi rekla Hvala.
“Hajde, nismo stranci”, odbrusila mi je nekako kao neprijateljski, i bukvalno mi istrgla dijete iz ruku.
“Dođi, ljepoto. Mama ima posla, mora da vas spakuje. Hoćeš li ti da živiš sa svojom bakom?”, pričala je svekrva mojoj ćerki. “Naravno da hoćeš, baka će ti pričati priče, plesti pletenice…”
Slušala sam je i gledala i nisam mogla da verujem. Spakovala sam se i pošla sa njom. na još veće iznenađenje, svekrva je meni i ćerki dala najveću sobu koju je imala u stanu, a ona se prebacila u malu. Videla je da sam ponovo šokirana, pa mi je namignula i rekla:
“A šta si ti mislila? Da ću da vas stavim u onaj mali ćumez? Šta će meni više mjesta? Tebi i djetetu treba”, rekla je i postavila nam da jedemo.
“Ti dojiš. Spremila sam ti povrće na pari i bareno meso. Mislim, ako hoćeš, napraviću ti nešto drugo, ali ovo su u moje vrijeme jele dojilje. Ti odluči sama”, rekla mi je svekrva.
Naravno da sam pojela to što je spremila. Ponudila sam se da ja raščistim sto, i kad sam odnela višak hrane i frižider, vidjela sam da je pun dječje hrane, svježeg voža i povrća za kašice koje je moja kćerka uskoro trebalo da počne da jede.
Sutradan sam doživjela još veći šok kada mi se obratila:
“Znam da ovaj stan nije nešto. Ako ti se ne dopada, možemo da ga prodamo i kupimo neki drugi. Nemoj da se stidiš, meni možeš da kažeš sve što misliš”.
I tako je ta žena hladnog izgleda i neprijateljskog nastupa počela da se otkriva preda mnom i shvatila sam da je ona oduvek dobra žena, koja doduše nije baš tako pristupačna dok je ne upoznaš bolje. Onda sam se slomila i počela da plačem. Njeno ponašanje me je duboko pomjerilo. Niko nikada nije brinuo o meni kao ova žena sada, za koju sam mislila da mi je najveći životni neprijatelj. Ona me je zagrlila i rekla:
“Dobro je, djevojko, dobro je. Muškarci su bića na koja se ne možeš osloniti. Dala sam sve od sebe da ga vaspitam da ne bude kao otac. I on je mene ostavio kada je moj sin imao 8 mjeseci. Znam šta znači biti sama s bebom i ne dam da se to vama desi. Dobro je, plakala si, sada se saberi, treba da ti nadođe mlijeko”.
Ova ispovijest ruši uvjerenja i dokaz je da svekrva i snaja mogu da se slažu bolje od majke i ćerke.
