Ne zna se tačno kada je ova tradicija nastala, pa postoji više teorija, među kojima pojedine sežu duboko u prošlost. Poznato je da je ova tradicija u određenom obliku postojala i za vreme stare Grčke i da koren vuče iz mitologije. Veruje se da su ljudi svakog meseca proslavljali boginju Aretemidu i u njenu čast, u hram donosili nešto poput torte okruglog oblika, ukrašene upaljenim svećama. Sveće su se palile kako bi simbolički sijale poput Meseca, simbola povezanog s boginjom Artemidom, a okrugao oblik torte takođe simbolizuje ovo nebesko telo.
Prema drugoj teoriji, dim je ono u šta se verovalo da ima magične moći, tačnije da dim sveće nosi naše molitve do neba, što bi, u neku ruku, mogla da bude osnova tradicije zamišljanja želja i duvanje svećica kakvu danas poznajemo.
Rođendanske torte postaje su i kod starih Rimljana, a prva zabeležena proslava rođendana, po uzoru na današnju, desila se u Nemačkoj u 18. veku. Grof Ludvig fon Zinzindorf proslavio je svoj rođendan ekstravagantnim festivalom, sa ogromnom tortom u koju je bila zabodena po jedna sveća za svaku godinu života i jednom u sredini. Verovali su da je sveća na torti simbol svetlosti života.
Tradicija duvanja svećice na torti zadržala se sve do danas, a slavljenik treba da u sebi zamisli želju i u dahu ugasi sve svećice. Ako mu to pođe za rukom, ispuniće mu se želja. Verovali u ovu simboliku ili ne, gašenje svećice je nešto čemu se najviše raduju deca i u tome iskreno uživaju.
– Svijećice na torti imaju poseban značaj za razvoj djeteta, za razvoj imaginacije, mišljenja i viših mentalnih funkcija. Sama ta pomisao da se zamišlja želja i veruje u njeno ostvarenje ima posebnu simboliku za decu koja je zaista utemeljena“, izjavila je psiholog Marija Milenković, gostujući na TV Prva, piše Krstarica.
